.

Kako se pravilo uje "u ono vrime" 

U ono vrime kad sam bio dite pa i kasnije i ne baš tako davno postupak dobivanja uja bio je: 

Branje:

Branje maslina ovisilo je prije svega o vrimenu i odluci najstarijeg člana obitelji – oca ili dida. To je obićno bilo krajem studenog i tokom prosinca. Trajalo bi po nekoliko dana ovisno o urodu i vrimenu. Svi drugi poslovi bili su tome podređeni. Masline su bile visoke i obično bi se brale sa visokih drvenih skala (toga ima još i danas). Masline su brali odrasli muškarci, a žene i dica su ih kupili. Kupljenje bi uslijedilo nakon što bi maslina bila obrana, da se što manje gaze. Kupiti je bilo lako na ćistoj zemlji, ali tamo kod zapuštenih i u kamenjaru bio je veliki problem i dugo bi trajalo. Obrane masline spremale su se na otvorenom u rpu ili u drvene bačve, kace, košare i tu bi znale odležati nekoliko dana, zapravo dok se sve masline ne oberu.  

Točanje: 

Točanje maslina znaćilo je gnječenje istih u tzv. TIST. Radilo se to putem jednog velikog obrađenog kamena u obliku točka po ćemu je i dobio ime. Toč je bio po sredini probušen s nabijenim kolcem ili privezan lancima tzv. PANCIRIMA ; što je bilo moderno i napredno. Odrasli muškarac pomoću kolca valjao bi toč livo i desno po izdubljenoj kamenici ili koritu. Žene su uglavnom donosile masline u konistrama i podgrčale tj. podbacivale masline pod toč. To su ćinile rukama ili u najboljem slučaju drvenim lopaticama (podgrčama), što je u to doba bilo moderno. Čak je bilo slučajeva da bi se iste posuđivale. Znalo se točno koliko triba vajat da bi se dobio pravi tist. Isti su žene kupile u neku posudu (sić ili maštilo) i nosilo u za to određenu kacu. Tako pripremljen tist odležao bi nekoliko dana u kaci. Znalo je to biti i po nekoliko nedija. Kroz to vrime stvorio bi se i određeni plisan. Pravi događaj i ocjena kvalitete tista bilo je pojavljivanje nočnjaka. To se posebno smatralo kvalitetnim ujem, uspoređujući ga s likarijom. Ako bi ga se moglo skupit spremano je u posebnu botiju ili slićno i čuvano za ne daj bože… slućaj ovaj ili onaj, nikad se ne zna. Kad govorim o nočnjaku tribalo je zaslužit da ga se kuša s materinim kruvom od brašenice. 

Raščinjanje:

Raščinjanje je bilo zadnji i završni čin dobivanja uja. Obavjalo se po unaprid određenim radnjama i poprimilo bi ritualni postupak. Otac ili dida odredio bi dan raščinjanja. Za to se je trebalo prije dobro pripremit. Nabavka kace, dna ili duga sa željeznim nosaćima. Zašto je oko toga bio problem? Pa zato što je bilo malo kuća koje su sve od gore nabrojenog imale. Obićno bi se to posuđivalo od više njih. Kad bi se sve to pripremilo i kad bi osvanuo dan rašćinjanja, odrasli bi se rano dizali, a naroćito žene koje su morale naložiti vatru, navisiti vodu i istu ugrijanu pripremiti. U međuvremenu našla bi se odgovarajuća maža (vrića) od jute i ista napunila tiston i čekala na kaci. Osoba određena za raščinjanje (najčešće otac ili neki stariji ukućanin) popeo bi se na kacu i bosim nogama počeo tabati po vrići, privrčući je na sve strane; u novije vrijeme znale su se koristiti čizme, ali stariji to nikada nisu rad prihvaćali jer su smatrali da je na takav naćin uje lošije kvalitete. Poslije određenog vremena gaženja po vrići uslijedio bi poziv za vrućom vodom i tako 3-4 puta, a onda ostatak iz vriće tzv. PAČICE odlagale bi se kao hrana za stoku ili jedna vrsta gnojiva. Po završetku raščinjanja (koje je ovisilo o broju vrića) uje bi se pustilo da se stanja tj. izbistri i ohladi i onda bi se pristupilo skidanju uja sa vrha kace. Ispod uja nalazila se voda (murga). Skidanje uja obavljao je onaj koji ga je raščinjao. To je činio obićno latanim pijatom, a pri kraju i rukama. Po završetku skidanja murga bi se prolivala u škarpe tako da je po istoj mirisalo cilo misto; dok je trajao postupak skidanja uja žene bi imale zadatak spremiti nešto boje za jist (ovisno koje je doba dana) uz obvezno pećenje kumpira u lugu ili pod cripnju. Spremanjem uja u posebne posude (kamenice ili siće od nerđajućeg materijala) pravjenje uja se smatralo gotovim. Na kraju napominjem da je bilo mještana koji su slovili za vrsne raščinjaće i znali su katkad raditi drugima uz neku nadoknadu pogotovo ako oni nisu imali što raščinjati.

...

(izvor: bilten UM "OBLICA")